Stres ne uzrokuje poremećaje ali ga podstiče i pojačava. Prisutne su velike individualne razlike u opažanju i shvatanju određenih događaja kao stresnih. Određeni stres kod različitih osoba moše izazvati različite reakcije, zavisno od osobina ličnosti , od nasledne predispozicije ili sklonosti anksioznim i depresivnim reakcijama.

Deca suočena sa akutnim i hroničnim stresom izložena su potencijalno većem riziku promene psihičkog stanja u odnosu na odrasle osobe jer nemaju razvijene psihološke mehanizme odbrane. Zbog nesposobnosti suočavanja, deca su sklonija stresu što dovodi do osećaja različitosti i neprilagođenosti. Svakako nesnalaženje roditelja i neodgovarajuća podrška tokom odrastanja doprinose razvoju negativnih psihičkih stanja, kao i nerazvijanju adekvatnih mehanizama za suočavanje i prevazilaženje stresnih situacija.

Strategije suočavanja sa stresom:

  • Usmereno na rešavanje problema – traženje informacija, planiranje, preduzimanje akcija, usmeravanje na pozitivne aspekte situacije.
  • Emocijama usmereno suočavanje – traženje socijalne podrške, otvoreno iskazivanje emocija.
  • Izbegavanje – negiranje, beg u maštu, ponašajno izbegavanje, mentalno ili ponašajno deangažovanje.

 

Autor teksta:

Maja Pisarić
Master psiholog i specijalista medicinske psihologije