Postoje 3 različita razloga zašto se neki ljudi rizično ponašaju. Da li neki od tih razloga odgovara Vašem detetu?
1. Urođeno je. Izgleda da se neki ljudi rađaju sa mozgom koji se bro i lako dosađuje. Nije nužno isto kao poremećaj pažnje/ hiperaktivnost. Može se videti već rano u detinjstvu, kod beba koje više puta pokušavaju da ispužu iz kolevke, čak i ako to znači da rizikuju da padnu na pod ponovo i ponovo. Ove bebe postaju deca koje sve zanima. Kasnije nesigurno balansiraju na ivicama bazena ili litice. Na starijem uzrastu pribegavaju agresivnijim fizičkim rizicima. Učestvuju u ponašanjima koja su na granici opasnog ili ilegalnog. Takođe, mogu imati veoma kreativne i inovativne ideje koje izlaze iz okvira tradicionalnog i društveno prihvatljivog. Taj duh rizika može da ih inspiriše da postanu brilijantni intelektualci, hrabri vojnici, neverovatno graciozni sportisti ili balerine ili mogu da upadnu u nevolje.
2. Naučeno je. Ima puno ljudi okolo koji su model rizičnog ponašanja. Kad deca vide ljude koji se rizično ponašaju – neki čak i profitiraju od toga- oni misle „Uspelo mu je, uspeće i meni.“ Pokušaju nešto, bilo šta što je van granica. Ako uspeju jednom, uradiće to ponovo i ponovo, dok im ne dosadi. Onda će raditi neke još riskantnije stvari, nešto što će izazvati još više adrenlina u njihovim venama. Tada ih u porodici počnu nazivati kockarima, hazarderima, i to posatje samoispunjavajuće proročanstvo.
Deca takođe, mogu da vide rizično ponašanje u životnom stilu svojih roditelja. Neka deca rizičnim ponašanjem pokušavaju da privuku pažnju. Poznato je da čak i negativna pažnja, kao što je bežanje sa časova i odlazak kod direktora je bolje, od biti „bez pažnje“, a neke i motiviše da nastave sa neadekvatnim ponašanjem.
3. Simptom psihopatologije je. U ređim slučajevima, rizično ponašanje je simptom klinički dijagnostikovanog psihološkog problema kao što je depresija. Zato što depresija u odrastanju manje liči na depresiju u odraslom dobu, roditelji je ređe prepoznati kao takvu. Odrasli koji su depresivni mogu da imaju problema sa ustajanjem iz kreveta, deca, međutim, često pribegavaju pojačanim aktivnostima. Šta se dešava sa ovim mladim ljudima, kojima nalet adrenalina deluje kao šok terapija ili antidepresiv koji ih prodrma iz letargije Starija deca to mogu da postignu sa stimulansima kao što je kokain i sl.. Mlađa deca rade istu stvar sa rizičnim ponašanjem. Visoko rizično ponašanje obezbeđuje visok nivo adrenalina. Ljudi se naviknu, pa čak postanu i zavisni od tog osećaja koje izaziva opasno ponašanje. To ima stvara osećaj da su živi.
Ako mislite da se Vaše dete bori sa depresijom, ponašajući se rizično, potrebno je da potražite stručnu pomoć.
Bilo da su tako rođeni, naučeni ili da je posledica psihičkog poremećaja, rizično ponašanje izaziva stres kod dece ali i ljudi koji su im biski. Jedan pokazatelj šta može da se desi deci koja ne nauče da kontrolišu takvo ponašanje pokazuje istraživanje sa Harvardske medicinske škole, koje ukazuje na visoku stopu samoubistva kod mladih koji se rizično ponašaju. Posebno se ističu suptilni znaci rizičnog ponašanja, kao što su odbijanje da se vezuje pojas u autu, da se nosi kaciga tokom vožnje bicikla ili motora.
Neki roditelji se pitaju da li deca žele sebi da naude? Ustvari, to najverovatnije nije tačno. Verovatno je tačno da skoro sve što dete kaže predstavlja pokušaj da uradi nešto bolje, da se reši neugodnih efekata stresa. U ovakvim slučajevima, potrebno je da se roditelji zapitaju za šta je rizično ponašanje brzo rešenje. Šta su oni pokušali da naprave bolje? Da li su depresivni i pokušavaju da dobiju adrenalinski podsticaj? Jesu li uskraćeni za pažnju? Da li im je sporiji fizički razvoj od drugih dečaka i pokušavaju da budu „velike zverke“? Da li samo pokušavaju da pokažu roditeljima da ne bi trebalo više da ih tretiraju kao porodičnu „bebu“?
Zapamtite, bez obzira šta Vaše dete radi, namera je najverovatnije da se umanji emocionalna, mantalna ili fizička bol, a ne da se strada. Vaš posao je da pokušate da pronađete uzrok i pomognete Vašem detetu u potrazi za pravim rešenjem. Roditeljma koji preuzimaju rizik treba pomoć da pronađu ličnu nagradu i kapacitete iz kojih će crpeti energiju. Odustanite od pokušaja da sede mirno. Umesto toga, pomozite ima da nauče kako da koriste tu energiju na pozitivan način.
