1. Otvoreno razgovarajte sa detetom
- Podstičite dete na razgovor. Slušajte ga šta Vam govori, postavljajte mu pitanja, usmeravajte ga.Otvoreno pokazujte svoje emocije.
- Pokazujte svoje emocije deci, time im dajete dozvolu da i ona ispolje svoje emocije, i smatraju da je ispoljavanje emocija prihvatljivo. Učite ih kako se različite emocije ispoljavaju na adekvatan način i kako nakon negativno doživljenih emocija da nastave dalje. Deca osećaju kada ste uznemireni, nervozni, ali ne znaju tome razlog i stvaraju različite konstrukte najčešće netačne u svojoj glavi. Ne plačite iza zatvorenih vrata.
- Pažljivo slušajte šta Vam dete govori. Važno je da pažljivo slušate, što bi psiholozi rekli da aktivno slušate, ne samo da čujete dete već i da razumete šta Vam govori ili šta želi da Vam kaže.
- Poštujte emocije koje dete ispoljava. Ako Vam se učini da emocije koje dete ispoljava nisu u skladu sa situacijom treba ih poštovati a potom razgovarati sa detetom o njegovoj emotivnoj reakciji.
- Ne nudite gotova rešenja. Aktivno uključite dete u rešavanje problemske situacije, tražite od njega da smisli moguća rešenja i diskutujte koje je najadekvatnije. Ne nudite mu gotova rešenja. Naučite ga da misli svojom glavom.
2. Razvijajte odnos otvorenosti i poverenja
- Kada Vam dete priđe prihvatite razgovor, ne odlažite ga. Prekinite aktivnost kojom se bavite i svu vašu pažnju usmerite na dete.
- Uvažavajte detetove emocije. Ne recite: “Nemoj da plačeš, ne budi besan…”. Pitajte: ”Šta se desilo?”, “Zašto se tako osećaš?”
3. Potrebno je da dete ima sve informacije o temama koje ga zanimaju u skladu sa uzrastom
- Informacije treba da budu u skladu sa detetovim uzrastom. Pitanja na koje dete traži odgovor ili ukoliko se dešava neka nova situacija u njegovom okruženju, treba mu reći onoliko koliko može da shvati i razume, a vremenom usložnjavajte i proširujte informacije.
- Informacije ne treba selektovati. Ne treba detetu da dajete informacije za koje Vi smatrate da su prihvatljive za njega. Treba da poseduje sve potrebne informacije bez obzira koliko su one dobre ili loše.
- Odgovorite na svako detetovo pitanje. Ne treba da uzbegavate odgovore na neprijatna pitanja, detetu treba na svako njegovo pitanje dati što potpuniji odgovor, pitati ga da li je razumelo, da li ima još nešto da pita.
4. Osnažujte dete za reagovanje u socijalnim situacijama
- Učite dete da ne treba obraćati mnogo pažnje ismevanju od strane druge dece, jer je to jedini način da se reakcije takve dece zaustave. Svaki čovek želi pažnju pa makar i onu negativnu, ignorisanje je jedini efikasan način da ukinemo neželjeno ponašanje. Bilo koji način reagovanja na spektru od povlačenja do agresije je nepoželjan jer to ponašanje potkrepljuje ismevanje.
- Ignorisati zlonamerne reči, jer one govore o onome ko ih izgovara a ne o onome kome su upućene. Sve ono što nam kaže druga osoba, ne govori o nama već o njoj.
- Da se okrene oko sebe i pronađe decu sa više razumevanja, sličniju sebi. Nisu sva deca ista, u našem okruženju ima i dece koja su topla, tolerantna, pozitivna, ne vole da zadirkuju i sa njima biramo da se družimo.
- Da se orjentiše na sopstvene vrline, a ne na mane i da ne posmatra sebe očima takve dece. Da bude svestan svoji dobrih strana, svojih vrlina i da njih neguje, a ne da se fokusira na negativne i da ne doživljava sebe kroz ismevanje druge dece.
5. Naučite dete kako da se suoči sa stresom
Autor teksta:
Maja Pisarić
Master psiholog i specijalista medicinske psihologije
