Neki stručnjaci smatraju da strašni filmovi utiču na decu da razdvajaju fantaziju od realnosti. Pomažu im da steknu kontrolu sopstvenih strahova. Međutim, horor filmovi nisu za svako dete. Ne samo da svako dete ima svoj nivo tolerancije za zastrašujuće pokrete, već ono varira i u zavisnosti od uzrasta i razvojne faze u kojoj je dete.
Deca od 2 do 4 godine jednostavno nisu razvojno zrela za horor filmove. Još uvek se suočavaju sa osnovnim strahovima od mraka i iznenadnih zvukova. Petogodišnjaci imaju razvijenu maštu te su skloni preterivanju u stvarima koje smatramo da nisu opasne ili su očigledno izmišljene. Negde između 7 i 8 godine, deca se više plaše da budu zadirkivani od strane prijatelja nego što se plaše „stašne mačke“ iz horor filmova.
Svako dete ima svoj prag straha, i treba mu pomoći da donese svoju odluku. Neka deca mogu da podnesu animirani horor ali ne i akciju uživo. Neka deca mogu da gledaju horor filmove na TVu kod kuće, okružena poznatim stvarima, ali im ne bi bilo prijatno da to videna velikom ekranu u mračnoj prostoriji. Dobro bi bilo ako možete da nađete preporuke o filmu od drugara ilida Vam njihovi roditelji pomognu u donošenju odluke.
Ako želite da gledate film kod kuće sa detetom, držite otvorene oči i uši, posmatrajte detetovo ponašanje. Ako ga jedva držite na oku, primećujete simptome stresa (ekstremno vrpoljenje, znoji se, sisa palac, drži se za Vas), pitajte ga da li želi da ugasite film, da bi zadržao kontrolu nad situacijom. Ako mu je previše, obavestite svoje dete da nema neprijatnosti u vezi sa izlaskom iz bioskopa ili isključivanjem filma. Ne zadirkujte ga, budite saosećajni. Ispričajte mu kako ste se Vi osećali uplašeno, kada ste gledali horor film, i da niste smeli ceo vikend da ostanete sam, zbog straha koji ste osećali. Videće da ste pobedili svoje strahove ili da ste imali zdrav razum da više ne gledate filmove za koje znate da bi bili previše zastrašujući.
