Laž može biti uzrokovana stresom, strahom od roditeljske reakcije, kazne. Deca misle da će im laganje pomoći da izbegnu kaznu, roditeljsku reakciju koje se boje.

Sposobnost dece da lažu nije nužno loša stvar. Može imati razvojnu ulogu. Psiholozi smatraju da sposobnost laganja ukazuje da dete zna šta je ispravno a šta je pogrešno, inače dete ne bi osetilo potrebu da laže. Laganje, takođe, može ukazivati da dete ima aktivnu maštu.

Pre nego što počnete da grdite dete za izgovorene laži, treba da pokušate da razumete zašto je slagao. Laganje je često znak da dete nešto drugo stresira. Na primer, može da odražava nesigurnost ili nalet niskog samopouzdanja. Opet, neka deca lažu da bi izgledala bolje u očima drugih, da bi sakrili što nisu ispunili roditeljska očekivanja. Osećaju da druga deca ili njihovi roditelji ne obraćaju pažnju na njih pa izmišljaju i pričaju različite neistine ili prepričavaju situacije drugačije od onih kakve su zaista bile.

Kada otkrijete laži i njihovu motivaciju, Vaš posao nije samo da detetu kažete da ne laže, da laž neće rešiti problem, već da je sasvim dobro onakvo kakvo jeste. Gradite njegovo samopoštovanje u narednom period, hvalite ga.

Važno je da znate i sledeće:

  1. Pomozite svom detetu da napravi razliku između činjenica i mašte. Mala deca, naročito ona sa aktivnom maštom, izmišljaju priče. Tretirajte ih kao priče. Umesto poniženja, omalovažavanja, kritikovanja što laže, razotkrivanja istine, recite mu:”Kakva lepa priča”.
  2. Utvrdite činjenice. Ponekad olakšavajuće okolnosti objašnjavaju zašto je dete lagalo. Možda ono govori delimičnu istinu, u tom slučaju može se desiti da ga lažno optužujete.
  3. Neka Vaše dete zna da neće biti oštro kažnjeno za neko svoje loše ponašanje. Glavni razlog za većinu dečijih laži je izbegavanje kazne. Ako ga uverite da kazna neće biti stroga, deca će više želeti da kažu istinu.
  4. Dozvolite detetu da samo odredi kaznu. Pustite ga da ono bude gospodar svoje sudbine. Dete će razumeti logičke posledice laganja, ako ono smisli kaznu za sebe. Često kazna koju deca sama smisle bude gora od svega što Vi možete da smislite.
  5. Postanite detektor laži. Obratite pažnju da li Vas dete gleda u oči ili izbegava pogled, mrmlja, zamuckuje, odgovor na postavljeno pitanje traje duže nego obično…Jednom kada otkrijete laž, ne govorite: “Lažeš”, dajte mu šansu da ispravi svaku informaciju koju Vam je dalo, “Jesi li siguran da je tako bilo?”. Cilj nije da ga uhvatite u laži, već da shvatite zašto je lagalo. Laganje je jednostavno simptom drugih stvari.
  6. Nadgledajte sopstveno laganje. Gde deca uče da lažu? To je verovatno u početku sa Vama. Ako uhvatite sebe da lažete čak i o malim stvarima, možete biti sigurni da je dete pokupilo poruku da je laž OK u određenim situacijama. Samo što su desa nedovoljno odrasla da razaznaju kada je to u redu a kada nije.
  7. Neke laži ne treba tolerisati. Lažima na štetu drugih treba se pozabaviti čim ih otkrijete. Takođe, ako saznate da Vaše dete laže o previše stvari, to može biti znak većih problema. Ako mu ne možete pomoći da nauči razliku između istine i neistine, možda ćete poželeti da konsultujete dečijeg psihologa.

 

Autor teksta:

Maja Pisarić
Master psiholog i specijalista medicinske psihologije