Deca stvaraju veoma jake emotivne veze sa svojim kućnim ljubimcima. Ovo ne iznenađuje, i istinski raduje svakog roditelja koji je gledao kako mu se dete zbližava sa kućnim ljubimcem. Deca se vezuju za kućne lubimce, a kroz vezu sa njima, uče odgovornost, brigu i deljenje. Ako se kućni ljubimac razboli, deca ga neguju, uživaju u novim trikovima koje je kućni ljubimac naučio i veoma se ponose njegovim dostignućima.
Zato i nije iznenađenje kada deca smrt kućnog ljubimca dožive veoma teško. Kućni ljubimac je postao deo porodice, nekada zamenjuju brata ili sestru, drugar je u igri.
Jedan od razloga za intenzivno ispoljavanje emocija i stresa koji provocira smrt ljubimca često je zato što je to prvi susret koje će dete imati sa smrću i smrtnošću, prvo iskustvo sa ovakvom vrstom gubitka i tuge. Imajte razumevanja. Ne mojte da ne verujete. Ljubimac je imao uticaja na život deteta. Osim tog nema nikog drugog sa kim je vaše dete doživelo takvu recipročnu, bezuslovnu ljubav.
Ako se Vaše dete oseća odgovornim za smrt kućnog ljubimca – opravdano ili ne – dete će se baviti osećajem krivice. Pomozite mu da se izbori sa tim osećajem, a ne da mu se prepusti. Recite: „Ništa više nisi mogao da uradiš. Uradio si sve što si mogao.“ Ponavljajte mu stalno:“Ovo nije bila tvoja krivica.“
Takođe, imajte na umu da će reakcije dece zavisiti od njhovog uzrasta, stadijuma emocionalnog razvoja i zrelosti. Deca mlađa od 5 godina neće razumeti da je njihov ljubimac umro, i mogu očekivati da će se probuditi. Od 5 do 10 godine će razviti ideju i proći kroz legitiman period tugovanja. Očekujte suze, povlačenje, košmare, nedostatak apetita, i uznemirenost čak i na pomen ljubimca. Sve to naravno nije razlog da ne obavestite dete ili izrazite koliko je ljubimac bio voljen i da će vam nedostajati. Starija deca mogu imati ideju da su prestari da bi oplakivali smrt ljubimca i zato će se pre povuku nego da podele svoja prava osećanja.
Jedan od načina da pomognete detetu da tuguje je da organizujete sahranu za ljubimca. Pustite da je Vaše dete organizuje: može održati govor, recitovati neke pesme, može odlučiti gde i kada sahrana treba da bude, i kako da se obeleži mesto. Može sa kućnim ljubimcem da zakopa neku od omiljenih igračaka. Nakon sahrane, uradite zajedno jednu uobičajenu stvar, sedite sa detetom i prisetite se nekih situacija sa kućnim ljubimcem.
Po završetku tugovanja, logično je pitanje: Možda bi trebalo da razmislimo o drugom kućnom ljubimcu? Pošto su deca jednom patila za kućnim ljubimcem, da li rizikovati još jedan gubitak? Odgovor je da. Važna lekcija za decu je da je život pun rizika. Ne može se izbeći svako zadovoljstvo u životu zbog potencijalno negativnih događaja. Podsetite decu koliko ste svi voleli da imate ljubimca. Zar ne bite želeli te dobre trenutke? Ali sačekate da prođe odgovarajuće vreme, pre nego što im predložite da razmisle o novom kućnom ljubimcu. Vaša deca obavestiće Vas tako što će dati predlog.
Ne može se zameniti ono što je izgubljeno, ali život se nastavlja i ovo je jedan od načina da se to dokaže.
